Kako se zavaruje "GUS"
Gus (nemacki iskvareni naziv za liveno gvozdje) je uslovno zavarljiv materijal (zavarljiv, ovde znaci da mu se vrate osobine nosivosti koje je imao pre havarije)... Tj uglavnom je zavarljiv je ali ako se ispuni nekoliko zahteva... U retkim slucajevima stvarno je nezavarljiv.
"CO2 postupak" je neprihvatljiv za zavarivanje gusa. Koristi se jedino ponekad u livnicama za popunu livackih gresaka. Razlozi su poznati:
- Gus ima mnogo ugljenika koji prelazi u celik od zice i stvara vrlo tvrdi i krti metal koji se skuplja i bukvalno kida gus pored sebe koji je inace vrlo slab.
- Gus=liveno gvozdje ima strukturu celik+grafit (ugljenik je u formi grafita koji se stvorio vrlo laganim hladjenjem odlivka). Pri zavarivanju dolazi do naglog zagrevanja, i tada ugljenik u zoni pored zavara (tzv Zona Uticaja Toplote=ZUT) migrira u resetku gvozdja, obogacuje je, napreze je itd... Zatim dolazi do naglog hladjenja i taj ugljenik ostaje zarobljen u resetki gvozdja i stvara nesto sto se zove cementit i/ili ledeburit i/ili martenzit tj vrlo tvrdo i krto jedinjenje slicno staklu koje opet pri hladjenju puca...
Najbolje je grejati gusani deo, ali je neprakticno. Ko ce blok da stavlja u pec (nema svako pec), greje je polako na 600C, odrzava temperaturu tokom zavarivanja i posle hladi brzinom od 50C/h...
Zato je razvijen tzv hladni postupak sa elektrodama na bazi nikla, koje se lako pale, unose malo toplote, malo se mesaju sa gusom, ne stvaraju sa ugljenikom vezu vec ga ili odbijaju ili se u njima ugljenik izlucuje bas kao grafit... Postupak je da se prslina iskopa, zabuse krajevi svih prslina, polazu se zavari dugacki najvise 25 mm, vrsi iskivanje tih zavara, pa se ceka dok se mesto zavarivanja ne ohladi ispod 60C, tj da moze ruka da se drzi na tom mestu, pa novi zavar itd... Problem je i poroznost jer obicno svi gusani delovi "popiju" dosta ulja... Zato nekad treba poloziti 1 zavar, pa ako je porozan, prebrusiti ga, pa ponovo na isto mesto...
Najbolje je koristiti elektrode koje u oblozi imaju razne agense za prljavstinu i ulje u gusu... ali one kostaju preko 5000 din/kg. Najlosije elektrode kostaju oko 4200 din/kg.
U vreme kada su se uvozili krsevi od automobila, sa polomljenim blokovima, mnoge sam reparirao za par uvoznika iz Rume i Sapca potpuno uspesno.
Glave, koje su jos i termicki napregnute ne mogu uspesno da se zavaruju niklenim elektrodama vec jedino toplim postupkom (pec, 600C, specijalna istorodna zica i topitelj, zavarivanje na toplo, vrlo lagano hladjenje-preko 24 h...).
U principu blokovi nisu problem, jedino je dosadno a i potrebno je malo znanja.
"CO2 postupak" je neprihvatljiv za zavarivanje gusa. Koristi se jedino ponekad u livnicama za popunu livackih gresaka. Razlozi su poznati:
- Gus ima mnogo ugljenika koji prelazi u celik od zice i stvara vrlo tvrdi i krti metal koji se skuplja i bukvalno kida gus pored sebe koji je inace vrlo slab.
- Gus=liveno gvozdje ima strukturu celik+grafit (ugljenik je u formi grafita koji se stvorio vrlo laganim hladjenjem odlivka). Pri zavarivanju dolazi do naglog zagrevanja, i tada ugljenik u zoni pored zavara (tzv Zona Uticaja Toplote=ZUT) migrira u resetku gvozdja, obogacuje je, napreze je itd... Zatim dolazi do naglog hladjenja i taj ugljenik ostaje zarobljen u resetki gvozdja i stvara nesto sto se zove cementit i/ili ledeburit i/ili martenzit tj vrlo tvrdo i krto jedinjenje slicno staklu koje opet pri hladjenju puca...
Najbolje je grejati gusani deo, ali je neprakticno. Ko ce blok da stavlja u pec (nema svako pec), greje je polako na 600C, odrzava temperaturu tokom zavarivanja i posle hladi brzinom od 50C/h...
Zato je razvijen tzv hladni postupak sa elektrodama na bazi nikla, koje se lako pale, unose malo toplote, malo se mesaju sa gusom, ne stvaraju sa ugljenikom vezu vec ga ili odbijaju ili se u njima ugljenik izlucuje bas kao grafit... Postupak je da se prslina iskopa, zabuse krajevi svih prslina, polazu se zavari dugacki najvise 25 mm, vrsi iskivanje tih zavara, pa se ceka dok se mesto zavarivanja ne ohladi ispod 60C, tj da moze ruka da se drzi na tom mestu, pa novi zavar itd... Problem je i poroznost jer obicno svi gusani delovi "popiju" dosta ulja... Zato nekad treba poloziti 1 zavar, pa ako je porozan, prebrusiti ga, pa ponovo na isto mesto...
Najbolje je koristiti elektrode koje u oblozi imaju razne agense za prljavstinu i ulje u gusu... ali one kostaju preko 5000 din/kg. Najlosije elektrode kostaju oko 4200 din/kg.
U vreme kada su se uvozili krsevi od automobila, sa polomljenim blokovima, mnoge sam reparirao za par uvoznika iz Rume i Sapca potpuno uspesno.
Glave, koje su jos i termicki napregnute ne mogu uspesno da se zavaruju niklenim elektrodama vec jedino toplim postupkom (pec, 600C, specijalna istorodna zica i topitelj, zavarivanje na toplo, vrlo lagano hladjenje-preko 24 h...).
U principu blokovi nisu problem, jedino je dosadno a i potrebno je malo znanja.
Autor Dragan BG
moze li sa zavariti blok na golfu 1 ,na licu mesta, bez ukopavanja jer je nemoguce ukopati-neprilazno. samo biaksom moze da se ocisti,koju elektrodu da kupim ako je izvodljivo.pozdrav od valjevca
ОдговориИзбриши